Mnogo napora ulažem kako bih promenila stavove u društvu kada je oporavak porođenih žena u pitanju. I kao profesor sporta, i kao mama troje dece, a to mi je, ponosno istčem, najvažnija titula u životu, želim da moja priča, znanje i iskustvo dopre do što više vas. Da shvatite da ćete svojoj deci biti potrebne ne samo prvih meseci, već da vas očekuje još barem dvadeset, trideset uzbudljivih godina, dok vam deca ne krenu svojim putem.
Često ističem da oporavak porodilje ne znači samo vraćanje kondicije i mišićavog tela. Suočavanje sa novom ulogom i mnoštvom obaveza većina mama može doživeti dramatičnije, a u toj drami često pogubimo konce i prvo što uradimo zapostavimo sebe. Zato svu energiju usmeravam da motivišem mame da se suprostave svim poteškoćama i problemima sa kojima se sreću, da osluškiju sebe i svoje potrebe.
U želji za novim saznanjima, a i zarad toga da kada pročitate Mama Fit, a znate pritom da sam difovac ( i naravno zgodna ), nemate isključivu misao da je oporavak jednak napornom vežbanju i zgodnom telu, ja reših da se dohvatim i medicine. Ostao je još rad koji se tiče postporađajnog oporavka na master studijama sportske medicine.
Sala i teretana jesu moj radni prostor al nikada nećete čuti od mene da insistiram na vežbanju, pogotovo odmah nakon porođaja, već na oporavku. I to je večita borba sa mojim mamama kako da nađemo dogovor i strpljenje, da idemo korak po korak, prvo oporavak, a tek onda sređivanje izgleda, kilaže i pravljenje zgodnog tela 
.
Trudim se da najbolje sto mogu upoznam svaku mamu koja mi dođe, da ih informišem o promenama koje je u trudnoći njihovo telo neminovno pretrpelo, te da u skladu sa njihovim psihofizičkim mogućnostima napravimo plan oporavka.
Dosta sam učila i dalje učim. Ali sam najveću lekciju savladala na svom iskustvu, sa prvim porođajem.
Sa sinom prvencem, bila sam toliko samouverena, mislila sam da znam najbolje, da mogu najviše, a pre deset godina iskreno nisam ni imala sa kim ni da se konsultujem kako da se vratim u formu. Ja, samoj sebi carica! Rodila,vežbala do poslednjeg dana trudnoće, pa sam još važnija i snažnija!
Zamislite mene, nekog ko je u teretani non stop, ko radi i vodi pet treninga dnevno do samog porođaja, ko zna da vežba jer sam bila i svež apsolvent Dif -a, vrati se u salu posle porođaja i zapne pogrešno da vežba. Onda me naravno zadesi delimičan prolaps bešike i dajastaza abdominalnih mišića. I baš tako, trebalo je da se par puta nevoljno upiškim da bih shvatila da to nema nikakve veze sa normalnim, zdravim oporavkom. A onda knjiga u šake i sve ispočetka, i tako šest meseci dok nisam vratila sve na mesto.
Onda je usledila druga, pa treća trudnoća, a ja sve iskusnija, snažnija, pametnija svakako. Shvatila sam da to moram da podelim sa drugim ženama i sa mnogo entuzijazma sam pokrenula Mama Fit.
Kod nas, sasvim razumljivo, i dalje postoji najveća briga o bebi. Ako je i postojala ikakva informacija u toku trudnoće i porođaja vezana za mamino zdravlje, koja ne ugrožava mamin i bebin život direktno, mi mame je guramo pod tepih kao nebitnu, jer samo da se zdravo rodi pa ćemo onda sve lako! A onda pod pritiskom obaveza tek sve to zaboravimo i zapustimo tegobice koje vremenom umeju da se pretvore u ozbiljnije zdravstvene smetnje.
Volim da ističem jedan narodski običaj.
Sigurno ste još od svojih baka slušali o babinama, periodu u trajanju od 40 dana, kada se ne odlazi u posetu novoporođenoj mami i bebi. Samo smo nekako vremenom zaboravili svrhu tih babina, pa ih preskačemo i mislimo da je sve to smišljeno samo da bismo zaštitili bebu zaraze. Zato često ponavljam na svojim predavanjima, nekad i kao papagaj, da je zapravo ženskom porođenom telu, neophodno tih šest nedelja da se odmori i oporavi. Ali ne, našim ženama kao da porođaj nije bio dovaljan, pa čim izađu iz porodilišta krenu da naviru posete. A onda odmah da se pokažemo kako sve možemo i ništa nam njie teško. Da smo prave MAJKE sa trodnevnim iskustvom.
Mislmo da ima vremena za odmor i oporavak. Beba raste, sa njom i obaveze, a leđa počnu prvo da boluckaju, pa da bole, ruke i noge otežaju, ili se možda i upiške, pa u kombinaciji sa premorom i psihičkom iscrpljenošću padne i po koja suza (terapija od 30 minuta na wc šolji bar u mom slučaju). Ali majka je to, izdražaće!!!
Mame drage, razmislite! Toj bebi, u budućnosti mladom čoveku, vašem sinu ili kćeri, učinićete veliku uslugu ako se sada, na vreme, pobrinete o svom zdravlju. Investirajte sada u sebe, dajte sebi šansu da se oporavite i ojačate, i budite jednog dana ne samo super zdrava mama, nego i baka spremna da sa unicama odigra i partiju jurki. . Moj sledeći projekat je Baka Fit. Jer, hej ko će decu da nam čuva?
Svesna sam da smo sa jedne strane okruženi stereotipima kako trudnice i porodilje ne smeju da treniraju, a sa druge fotografijama na instagram profilima na kojima se mame hvale mišićavim stomakom dok u naručju drže tek rođene bebe.
Govorim o tome jer se susrećem često sa oba ta ekstrema, ili bebu koriste kao izgovor da ništa ne rade, ili izgube kočnice pa, kao i ja nekad, priznajem, zapnu da vežbaju jer nam je na veliku žalost i dalje najveći imperativ da smo zgodne i mršave.
U svemu tome treba naći balans, lagano korak po korak sticati kondiciju a sa njom i zdrave navike.
Uvek, ali baš uvek, prvo ću svakoj mami poreporučiti laganu šetnju. To je najbolja opcija za sve, bilo da smo trudne ili sveže porođene.
Drugo što u razgovoru sa mamama činim je moje famozno pitanje da li rade Kegelove vežbe. A koliko ih samo pominjem uskoro ću umesto “Dobar dan, kako ste”, izgovarati “Dobar dan, radite li Kegela i koliko često?”
Budem i dosadna, a tek ću biti, ako uskočite u moju Mama fit avanturu. I bićete mi zahvalne jednog dana, a I vaši muževi samo kad steknete rutinu pa vam Kegel gimnastika ojača karlično dno i oplemeni seksualni život ( u poverenju srećna i ponosna korisica Kegela sa desetogodišnjim iskustvom ).
U početku, razumljivo, mnoge mame su sa manjkom samopouzdanja koju donosi ova ogromna životna promena. Velika odgovornost, telesna i psihička nestabilnost dovodi do neprijatnosti i nesigurnosti, ponajviše kod mama sa viškom kilograma. Onda pokušam da ih opustim i kao primer navedem neku od mama koja je već duže vremena u programu i koje su napredovale, pokažemo jedna drugoj fotografije stomaka i tela kakvi su nam bili. Ali uvek istaknem koje su to još prednosti koje su spontano došle uz vežbanje. Koliko su rasteretile leđa, ojačale telo i koliko im se snaga uvećala pa mogu da odgovore na svaki zahtev svog bebića tegića.
Ono što još znam, je da mamama pored premora i hormona koji ih voze dugo nakon porođaja, najteže pada i svojevrsna socijalna izolovanost u prvim mesecima bebinog života. Moje majke zmajke, kako ih rado zovem, vole da se druže, pa sam često u prilici da prisustvujem kako razmenjuju iskustva, recepte za kašice, planiraju zajedničke šetnje i druženja. Nisam ni mogla na početku svog dejstvovanja u ovoj sferi, da zamislim kakav će uticaj moji treninzi imati na svaku od tih mama i na njihov psihički oporavak.
Smatram normalnim, i to im glasno saopštavam, da plaču, da budu u nekim danima skrhane i razočarane. Zato se radujem kada vidim da se zagrle, da su podrška jedna drugoj, da su specifično društvance koje ume da istraje i nakon završetka porodiljskog bolovanja.
A kada im se ukaže prilika možda neke od njih i sretnete u nekom provodu. Umeju one da zaplešu i po koji ludi letnji ples, da se opuste i zavrte mini haljinicama jer iznad svega postanu svesne svog lepog izgleda a to svakako nije zabranjeno!
Jer one su srećne, snažne, važne!